INFLACIJA ZAMKA ILI IZAZOV?
U cilјu analiziranja berzanskih kretanja potrebno je utvrditi ekonomske poslјedice pandemije, koje su u praktičnom smislu napravile prethodne privredne trendove irelevantnim. Za početak je izuzetno bitno sagledati razmjere rasta ekonomskih troškova i distorziju nivoa proizvodnje i potrošnje.
U makroekonomskom pogledu, pandemija je globalno rastućim troškovima inicijalno izazvala kontra-šok ponude u privredama, smanjujući nivo proizvodnje, uz nesmanjenu ili povećanu tražnju, što je uz smanjen nivo BDP-a dovelo do povećanja inflacije (stagflacija).
Kontra-šok na strani ponude je podigao krivu agregatne ponude na nivo AS' (agregatna ponuda se smanjuje). Na putu od inicijalne tačke presjeka do tačke A, privreda prolazi kroz stagflaciju, stanje povećane inflacije i smanjenog BDP-a sa poslјedicom rasta nezaposlenosti.
Dakle, države se suočavaju sa dva problema:
a) Problemom inflacije i
b) Problemom uvećane nezaposlenosti,
te se nalaze (ili su se nalazile) pred izborom obuzdavanja isklјučivo jednog od navedena dva problema.
Inflacija je indukovana rastom troškova inputa proizvodnje dok je nezaposlenost direktna poslјedica rasta troškova proizvodnje i pada nivoa iste koja je dalјe uticala na značajno smanjenje privatne potrošnje, te kroz uvećanu neizvjesnost uticala na rast privatne štednje (SAD, 7,2%-34%, dec. 2019 – apr. 2020. godine, 4 biliona $ na globalnom nivou).
Ukoliko kreatori ekonomske politike odluče da izbjegnu pad proizvodnje i rast nezaposlenosti, primjenom ekspanzivne monetarne i fiskalne politike agregatna tražnja privreda će se vratiti u tačku dugoročne ravnoteže, tačku C, na isti nivo zaposlenosti uz povećan nivo inflacije, što je vidlјivo prevashodno u SAD-u a čemu takođe teže i Evrozona, UK i Kanada. Ukoliko, pak, odluka bude da se obuzda rast inflacije, primjenom restriktivne politike privreda dolazi u tačku B, stanje dodatno uvećane nezaposlenosti uz smanjenu inflaciju.
Odgovor državnih fiskalnih i monetarnih jurisdikcija na gore postavlјeni problem, kao i obim ekspanzivnosti fiskalne i monetarne politike će u značajnoj mjeri uticati na smjer berzanskih kretanja u narednim godinama.
